Svako od nas kreće sa nekim ambicijama i željama, ali želje su jedno, a mogućnosti drugo. Mi svake godine moramo iznova da potvrdimo kvalitet, a niko nije obezbeđen niti sačuvan. Svako, bez obzira na to da li je svetski ili evropski šampion, mora prvo da se dokaže na domaćoj sceni.

Ovako priča Milica Starović, aktuelna osvajačica bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Račicama. Posle najuspešnije sezone u svojoj karijeri, u kojoj je osvojila prvu medalju na svetskim prvenstvima, sa još 16 reprezentativaca uveliko se priprema za novi takmičarski ciklus, koji je otpočeo pre mesec dana u Beogradu, a nastavio se u Novom Sadu.   

Veoma sam motivisano ušla u novu pripremnu fazu, mada sam ja u trening „ušla“ dosta pre zvaničnog početka. Imali smo mali predah i pauzu posle naporne sezone, ali smo svi napunili baterije i odmorili se. U toku su bazične zimske pripreme, donekle monotone, koje uključuju dosta treninga u teretani, trčanja i plivanja. Naravno, veslaćemo koliko god možemo, i koliko nam vreme dozvoli.

Da iza svakog sportskog uspeha leži bezbroj odricanja, ulaganja i truda, mogu da potvrde elitni takmičari. Konstantni pritisak domaće i strane konkurencije, izloženost nadljudskim naporima i rizicima, meseci i godine napornog treninga, zarad treptaja oka u kom sve može da padne u vodu. U kajakaškom sportu – i bukvalno.  Za deseti deo sekunde Milici je na Evropskom prvenstvu u Plovdivu izmakla bronzana medalja. Ipak, na pobedničko postolje Svetskog prvenstva u Račicama u Češkoj popela se već posle mesec dana, i to u najbržoj disciplini u singl konkurenciji, kajaku jednosedu na 200 metara. Kako ističe, prija joj takmičenje u pojedinačnoj konkurenciji, ali joj podjednako zadovoljstvo pričinjavaju i timski uspesi.

Zadovoljna sam prethodnom sezonom, drago mi je da se završila medaljom sa najvažnije smotre, budući da mi je na EP izmakla za veoma malo i u četvercu i u jednosedu. Na Kupu Srbije i izbornim takmičenjima iskristalisaće se posade za međunarodna takmičenja. Naravno, onaj ko je najbrži veslaće jednosed, posada dvoseda i četverca koja se najbolje pokaže nastupice u tome. Toj selekciji služe domaća takmičenja, ali i svetski kupovi. Moja ambicija je da se potvrdim u jednosedu, ali, kao i uvek, otvorena sam za sve kombinacije.

Priliku da se dokaže pre domaćom publikom i državnu himnu čuje u svojoj zemlji priželjkuje svaki sportista, a Milica će takvu priliku dobiti već sledeće godine na Evropskom prvenstvu u Beogradu.

Šansa da osvojim medalju pred porodicom i prijateljima daje mi posebnu motivaciju i jača veru u sebe. Naravno, trenutno sam u potpunosti fokusirana na trening, pa se ne bavim disciplinama u kojima ću veslati. Sebe najviše pronalazim na distanci od 500 metara, bilo da je to dvosed, jednosed ili četverac, iako se ispostavilo da imam kvalitet i u sprintu. Ipak, na 500 metara bolje se osećam i više se uzdam u to. Duže traje, a pošto dosta radim i na izdržljivosti i na brzini, više mi odgovara. Lep je i sprint, ali prekratko traje. Završi se brzo i nijanse su u pitanju.