Tehnički sastanak na kome su se razmatrali detalji televizijskog prenosa Evropskog prvenstva u kajaku i parakajaku 2018. godine, održan je prošle nedelje u prostorijama Kajakaškog saveza Srbije na Adi Ciganliji.

Kakve suštinske promene razmatra Međunarodna kajakaška federacija, kojih disciplina više neće biti na programu Olimpijskih igara, a koje će biti uvedene, i kakav je značaj parakajaka, za portal KSS pojasnio je Albert Vuds, predsednik Evropske kajakaške asocijacije.

 

Da li ste zadovoljni popularnošću kajakaškog sporta?

Smatram da je kajakaški sport generalno vrlo popularan, budući da dobija dosta televizijskog prostora na Olimpijskim igrama. Važno je da se ta medijska pažnja održi i između Igara, pa smo se tim povodom i okupili ovde u Beogradu, da razmotrimo televizijsku produkciju za Evropsko prvenstvo u junu. To je veoma značajno za promociju našeg sporta.

Bilo je mnogo promena koje se tiču olimpijskih disciplina?

Tako je. Naravno, ne možete uvek sve zadovoljiti. Najznačajnije je to što smo uspeli da sačuvamo 12 kajakaških disciplina na olimpijskom programu. Takođe, bilo je važno izjednačiti zastupljenost muških i ženskih disciplina, pa ih tako sada imamo po šest.

Ranije nije bilo tako?

Nije. Ženske discipline koje smo uvrstili u program u poslednjih nekoliko godina jesu kanu jednoklek na 200 metara, i kanu dvoklek na 500 metara, i one će biti na programu OI u Tokiju. Izgubili smo neke divne discipline, poput kajaka četverca na 1000 metara. Umesto toga, četverac ćemo gledati na duplo kraćoj distanci. Zato je sada moguće da se takmičar u kajaku jednosedu na 1000 ili 200 metara takmiči i u četvercu na 500 metara.

Poslednjih godina parakajak je sve popularniji?

Znate, velika je razlika između osoba sa invaliditetom koje uvedemo u kajakaški sport, i sportista sa invaliditetom koji se takmiče na Paraolimpijskim igrama. To je poput razlike između vrhunskih sportista i ljudi koji samo žele da veslaju kajak.

Kajak je prvi put uvršten u program na Paraolimpijskim igrama u Riju, i srećan sam što sam imao tu privilegiju da tome prisustvujem. Bilo je šest disciplina, svih šest kajakaških, dok smo sada uveli i va’a (parakanuističke) discipline. One će biti na programu Evropskog prvenstva u Beogradu iduće godine, a biće ih i u Tokiju 2020.

Sa 60 sportista koji su nastupali u šest disciplina, prešli smo na 90 sportista koji nastupaju u 9 disciplina, i to je sjajan napredak.

Kakve su sve koristi parakajaka?

Šire gledano, ako imamo kajak na Paraolimpijskim igrama, kao i na OI, naš sport zadržava jači položaj i ima veću šansu da opstane u olimpijskom programu. Takođe, paraolimpijski sport postaje sve popularniji, i sjajan je za same sportiste.

Često vidite ljude u kolicima, i ljude koji ih guraju u kolicima. Ukoliko nas zanima šta nije u redu sa osobom u kolicima, važno je da naučimo da to pitanje treba postaviti osobi u kolicima, a ne osobi koja kolica gura. Bio sam u situaciji da pokušam da pomognem sportisti koji otežano hoda, da bi mi on odgovorio da će sam tražiti moju pomoć ako mu ona bude potrebna. Tada morate da ustuknete. Toliko su nezavisni… Divim se njihovoj sposobnosti da prevaziđu ograničenja i veslaju. Zato je kajak sjajan sport – čak i ako imate invaliditet donjih ekstremiteta, kada ste u kajaku ograničenja gotovo da ne postoje.

Kakva je budućnost kajaka?

Mogu reći vrlo malo o budućnosti sporta, pošto o njoj još raspravlja tehnički komitet Međunarodne kajakaške federacije. Mislim da razmatraju svođenje kajakaškog programa na distance od 200 i 500 metara, bez 1000. Međunarodni olimpijski komitet bi to pozdravio, budući da bi time regatne staze bile kraće i jeftinije za izgradnju.

Mi imamo toliko disciplina, 200 metara, 500, 1000, 5000… Mislim da je to sjajno, ali postoji mnogo faktora. Moramo da učinimo ovaj sport što atraktivnijim. Na regatama su pauze između trka veoma velike, program predugo traje, a publika nema šta da gleda, naročito tokom kvalifikacionih trka. Postaje zanimljivije tek u toku polufinala i finala. Mnogo toga bi moglo da se unapredi, a ako bismo imali ograničen prostor, recimo za trke na 200 i 500 metara, taj prostor bi predstavljao vrlo dobru arenu.


Kakvi su uslovi takmičenja na Adi Ciganliji?

Okruženje je vrlo prijatno, a u poređenju sa Velikom Britanijom, ovde imate veoma lepo vreme. Nemate povratnu stazu, ali jezero je široko i takmičari mogu da veslaju pored staza. Oni su vrlo disciplinovani i ne ometaju takmičare čija trka je u toku, tako da to nije veliki problem. Postoje faktori na koje nemate uticaja, kao što su plivači, ali ipak, Ada je veoma lep prostor. Ima toliko posetilaca koji dođu na kupanje ili neku drugu aktivnost, a zainteresuje ih kajak, pa ostanu da ga gledaju. U svemu postoje pozitivne i negativne strane.

Ali ja volim ovo mesto i uvek se radujem dolasku. Kada god čujem da je Beograd u planu, biću tu.